Akademske studije, Beograd, Ulica Mitropolita Petra 8, tel. 011/2762-194

Pristupni radovi

Upustvo za izradu pristupnog rada

UVOD

Uputstvo za izradu pristupnog i seminarskog rada je namenjeno studentima Visoke škole za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo radi lakše i brže izrade rada koji će sadržinski, metodološki i tehnički odgovarati osnovnim zahtevima za radove ove vrste. Uputstvo može biti korisno i svim nastavnicima u ulozi mentora, kao i onima koji obrađuju ili tek nameravaju da obrađuju stručne probleme.

Tekst uputstva je oblikovan u pet delova (celina), između kojih je uspostavljeno sadržajno-logičko jedinstvo.

Prvi deo – Pojam i svrha pisanja pristupnog rada - Sadržajem treba da doprinese pravilnom shvatanju pojma „seminarski rad“ i svrsi njegovog pisanja.

Drugi deo – Pripreme za pisanje pristupnog rada — obrađuje pripremu studenata za izradu seminarskog rada, sa namerom da ih uputi kako da izaberu odgovarajuću temu, da pronađu i koriste potrebnu literaturu i da odrede strukturu rada (naslovnu stranu, sadržaj, uvod, glavni deo, zaključak, spisak literature i priloge). U ovom delu je ukazano i na ulogu mentora u izradi seminarskog i pristupnog.

Treći deo – Dokumentaciona osnova pisanja pristupnog rada – Daje osnovne smernice za korišćenje citata u tekstu, kao i fusnota, sa odgovarajućim primerima.

Četvrti deo – Jezik i stil rada – Ukazuje na osnovne zahteve jezika i stila koje treba uvažavati pri izradi seminarskog i pristupnog.

Peti deo – Tehnička obrada pristupnog rada – Usmerena je na izradu forme, odnosno davanje konačnog izgleda rada: oblikovanje teksta i svođenje na određeni obim; ilustrovanje rada slikama, tabelama i grafikonima; pisanje matematičkih formula, kao i način predaje rada.

1. POJAM I SVRHA PISANJA seminarskog i pristupnog rada

Seminarski rad je samostalno stručno saopštenje studenta iz određenog nastavnog predmeta. Njime se obrađuje jadan uži ili jednostavniji problem, pri čemu je didaktičko-psihološka poenta u njegovom aktuelizovanju i inoviranju. U sadržajno-logičkom pogledu, seminarski rad predstavlja zaokruženu celinu.

Svrha pisanja seminarskog rada je:

- Proširivanje i produbljivanje saznanja iz određene oblasti,

- Razvijanje samostalnosti u izradi pisanih saopštenja i veštine pisanja kratke i celovite analize nekog problema,

- Razvijanje sposobnosti korišćenja različitih izvora podataka i

- Priprema studenata za pisanje složenijih i obimnijih samostalnih radova, kao što su eseji, stručni radovi i završni rad.

2. PRIPREME ZA PISANJE seminarskog rada

2/1. Izbor teme

Na izbor teme utiče čitavi niz faktora. Samim tim se i izbor teme sastoji u izvesnoj meri u usklađivanju tih faktora, jer se oni nikada ne pojavljuju izolovano, već uvek u međusobnoj interakciji.

Teme za seminarske radove mogu da predlažu predmetni nastavnici na početku realizacije nastave, kada studentima obrazlažu program rada za ceo semestar, odnosno studijsku godinu. Predloženi spisak tema je iz kompleksa stručne problematike predmeta koji se izučavaju tokom studiranja. Za svaku temu prilaže se obavezna i preporučena literatura. Predlog tema za izradu seminarskih radova od strane studenata je primenljivo u višim semestrima. U nižim to ne bi bilo racionalno, jer studenti ne poznaju dovoljno sadržajem širinu i metodološke probleme struke koju su izabrali. U svakom slučaju, neophodno je studentima omogućiti da u što većoj meri aktivno učestvuju u izboru teme.

Lični afinitet studenta prema određenoj naučnoj, odnosno stručnoj oblasti od presudnog je značaja za izbor teme. Osim toga, ne mogu se zanemariti i njegova prethodna znanja i iskustva. To su bitni motivacioni činioci i neophodni preduslovi da se rad brzo, lako i kvalitetno napiše.

Tema rada može da bude povezana sa teorijskim aspektima naučne discipline ili sa praktičnim aspektima nastavno-predmetne oblasti (praktično istraživanje određene pojave ili analiza slučaja iz prakse).

Bez obzira da li je tema više okrenuta teoriji ili praksi, ona treba da zadovolji određene kriterijume, kao što su:

- Savremenost i aktuelnost,

- Atraktivnost,

- Interesantnost,

- Relevantnost za datu naučno-stručnu oblast,

- Podobnost za obradu (sa stanovišta dostupnosti izvora i vremena za obradu),

- Preciznost u sadržajem određenosti i odmerenost (ni preuska niti preširoka),

- Konkretnost (ne apstraktna ili uopšteno).

Priroda teme seminarskog rada opredeljuje i način obrade. U nastavnoj praksi postoje sledeća tri načina:

(1) ako je tema teorijska, student prikuplja relevantnu literaturu, vrši izbor i struktuiranje sadržaja prema tezama postavljenim u okviru određene teme, analizira izabrani sadržaj i prezentira saznanja relevantna za temu;

(2) kod tema koje su više okrenute praksi studenti primenjuju znanja usvojena u nastavno-obrazovnom procesu, a proučavanjem adekvatne literature na analizu primera iz prakse, rešavanje konkretnih praktičnih zadataka, empirijska istraživanja, studiju slučajeva i slično;

(3) teme teorijsko-aplikativnog karaktera zahtevaju kombinaciju prethodna dva načina.

2/2. Bibliografska priprema

Kad je izabrana tema jasno formulisana pristupa se, u konsultaciji sa mentorom, prikupljanju građe – izvora informacija koje će poslužiti za izradu rada i donošenje adekvatnih zaključaka. To nije mehanički već kreativni čin, jer se proučavanjem ranijih saznanja stvara pogodna osnova za razvoj novog shvatanja.

Osnovni izvori podataka su razni pisani materijali: enciklopedije, knjige, monografije, radovi objavljeni u domaćim i inostranim časopisima, razna dokumenta i drugo. Pisane materijale studenti sami prikupljaju ili do njih dolaze u biblioteci.

Brojne i veoma značajne informacije vezane za temu rada mogu se dobiti i korišćenjem Interneta. Pri tome se mora voditi računa o pouzdanosti i bezbednosti tih podataka, kao i o autorskim pravima.

2/3. Struktura rada

Strukturu seminarskog rada čine: naslovna strana, sadržaj, uvod, glavni deo (razrada teme), zaključak, spisak literature i prilozi (po potrebi).

Naslovna strana je prva strana rada. Ona treba da pruži osnovne informacije o autoru i radu, kao što su:

- Naziv visokoškolske ustanove,

- Naznaku vrste rada (seminarski rad ili završni rad),

- Naziv predmeta,

- Naslov rada,

- Nastavničko zvanje, akademsku titulu, ime i prezime mentora

- Ime i prezime studenta i broj indeksa i

- Mesto, mesec i godina izrade (predaje) rada.

Svi elementi sadržaja nalovne strane su unapred i precizno definisani osim naslova. On se definiše u skladu sa izabranom temom rada, dovoljno deskriptivno, precizno, koncizno, informativno i atraktivno.

Vračar ističe da je sa naslovom isto kao i sa devojkom. „Naslov je haljina prema kojoj se delo dočekuje. Prema haljine se dočekuje, prema pameti ispraća.“ Pri tome, pod pameću on podrazumeva samu sadržinu dela.

Citirano prema: Mihailović, D.: Metodologija naučnoistaživačkih projekata, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 1995, str. 143.

Sadržaj predstavlja tekstualno-numerički pregled delova rada. U njemu su navedeni osnovni delovi rada, tj naslovi i podnaslovi koji odražavaju njegovu strukturu i brojevi strana na kojima se nalaze. Shodno tome, sadržaj se piše nakon završetka teksta i njegovog ostraničavanja, kao što je urađeno u ovom uputstvu.

Sadržaj može biti na početku ili na kraju rada. Ispravno je i jedno i drugo, ali je, zbog lakšeg snalaženja čitalaca i preglednosti, prihvatljiviji prvi način.

Uvod na originalan način przentira suštinu problema koji se razmatra u seminarskom radu, ukazuje na njegov značaj, razloge (motive) za njegovu obradu i daje kratak pregled sadržaja rada. Obim uvoda je poželjno da bude u okviru jedne do dve strane.

Uvod je „veli jedan pisac ukusno predjelo koje ćemo servirati svome čitaocu, pre nego što mu iznesemo glavno jelo …“

Živković, D.: Pravi put i stranputice u pisanju, O kompoziciji i stilu pisanih sastava, BIGZ, Beograd, 1978, str. 36.

Glavni deo (razrada teme) je osmšljen temeljan i argumentovano prikaz teorijskih i praktičnih aspekata teme. On je najvažniji i svakako najobimniji deo rada (obično čini 70-80% rada). Njime treba obuhvatiti sve ono što je u uvodu obećano. Zbog toga je obično raščlanjen na poglavlja, podpoglavlja, odeljke i didaktičke celine (pasuse). Svi navedeni delovi treba da budu pravilno raspoređen, međusobno povezani i adekvatno dimenzionirani.

Raspored i signiranje delova može se izvesti slovima, brojevima i njihovom kombinacijom. Najčešće se koristi signiranje pomoću sistema brojeva, a ponekad i signiranje kombinacijom brojeva:

KOMBINACIJA ARAPSKIH I rimskih BROJEVA	KORIŠĆENJE ARAPSKIH BROJEVA	KOMBINACIJA BROJEVA I SLOVA
I______________ 1. _____________1/1. ___________ 1/2. __________ 2. ____________ 2/1. __________ 2/2. __________ 2.2.1. _____ 2.2.2. _____ 3. ____________ 3/1. _________ 3/2. _________ II _____________ … … … … … … … … … … ..	1. _____________ 1/1. ___________1/2. ___________ 2. _____________ 2/1. __________ 2/2. __________ 2.2.1. ____ 2.2.2. ____ 3. _____________ 3/1. _________ 3/2. __________ 4. _____________ … … … … … … … … … … ..	I ______________ A. ____________1. ____________ 2. ____________ B. ____________ 1. ___________ 2. ___________ a) ________ b) ________ 3. ____________ 1. ___________ 2. ___________ II _____________ … … … … … … … … … ….

Bez obzira na to za koji se sistem (način) signiranje opredelite, on se mora dosledno primenjivati u radu.

Ovaj deo rada nije samo prosta reprodukcija teksta iz izvora koje je student konsultovao, već treba da sadrži i njegove stavove i kritičke poglede u vezi osnovnih pitanja koja se u radu tretiraju. Ukoliko je udeo mišljenja studenta veći i rad je kvalitetniji.

Primer 1. Jedan od načina signiranja

I ORGANIZACIJA I METODE ISTRAŽIVANJA TRŽIŠTA

1. NOSIOCI I ORGANIZACIONI OBLICI ISTRAŽIVANJA TRŽIŠTA

(tekst)

1/1. Specijalizovane organizacije za straživanje tržišta

(tekst)

1/2. Sopstvene službe za istraživane tržišta

(tekst)

1.2.1. Istraživanje tržišta u okviru komercijalnog sektora

(tekst)

1.2.2. Istraživanje tržišta u okviru razvojnog sektora

(tekst)

Zaključak je finalni deo rada napisan na jednoj do dve strane. U njemu se na sistematičan i koncizan način saopštavaju najvažnija saznanja do kojih se došlo izradom stručnog rada. On proizilazi iz čitavog sadržaja rada, pa se preporučuje autoru da podrobno pročita sve ono što je prethodno napisao.

U zaključku treba da se oceni, po mogućnosti kritički, tema koja je bila predmet razrade, procene stanja ili situacije, iskažu poruke i doprinos rada, kao i da se ukaže na probleme i pitanja koji bi trebalo dalje da se obrađuju i proučavaju.

Spisak literature je sistematski pregled svih izvora koji direktno ili indirektno tretiraju sadržaj teme rada i koji su korišćeni tokom izrade. Ako je rad pisan latinicom spisak literature se navodi po abecednom redu, A ako je korišćena latinica onda se navodi azbučnom redom.

Postoje različiti sistemi navođenja literature. Sistem za koji smo se opredelili mora da se dosledno primenjuje od prve do poslednje reference u spisku literature, kao i u fusnotama (ako se u tekstu pozivamo na neke reference). Najčešći način navođenja literature prikazan je primerom 2.

Primer 2.

1. Petković, V.: Sociologija rada, Ekonomski fakultet, Beograd, 2001. ili

1. Petković, V. (2001): Sociologija rada, Ekonomski fakultet, Beograd.

U izradi seminarskog rada, pored obavezne udžbeničke literature, poželjno je da se konsultuju najmanje još tri relevantna izvora za proučavanje postavljene teme.

Ako je izvor (referenca) koji se navodi u spisku litaerature napisao jedan autor, onda se piše njegovo prezime i početno slovo imena ili puno ime (u spisku literature pored imena i prezimena autora najčešće se ne navode nastavnička i naučna zvanja). U slučaju kada delo ima dva autora, tada se ispisuje prezime i početnoslovo imena oba autora. Kod dela koja imaju tri do pet autora ispisuje se prezime i početno slovo prvog autora i skraćenica dodaje – i dr Međutim, ako je delo rezultat rada pet i više autora, onda se umesto njihovih prezimena i početnih slova imena ispisuje – grupa autora (primer 3).

Primer 3.

1. Adižes, I.: Upravljanje promenama, „Prometej“, Novi Sad, 1994.

2. Babić, M. i Stević B.: Menadžment – koncept i proces, MB „Centar“, Beograd, 1997.

3. Babić, M. i dr: Menadžment, Ekonomski fakultet, Subotica 1994.

4. Grupa autora: Istraživanje i planiranje društvenih promena i razvoja, ISI, Beograd, 1983.

Prethodni primeri odnosili su se na knjige, kada su u pitanju časopisi i sadržaji sa Interneta, takođe, je neophodno poštovati određene standarde (primer 4).

Članak iz časopisa:

1. Stefanović, I.: Prilog strategijskom poslovnom planiranju, Nauka i biznis, 2, VPŠ, Čačak, 2007.

Internet sajt:

1. http://www.si-revizija.si/financniki/dokumenti/Kodeks_poklic_etike_pf.pdf (datum pristupa: 14. 02. 2008)

Članak preuzet sa internet sajta:

1. Karajića, V.: Rad, organizacija i motivacija, http://uuu.urc.bl.ac.ыu/prrs/spm/03/0018.html (datum pristupa: 14. 02. 2008).

Prilozi (ako ih ima) daju se na kraju rada i označavaju rednim brojevima. Oni imaju određeni značaj za bolje razumevanje sadržaja rada, ali se ne mogu prikazivati u osnovnom tekstu. To mogu biti razne tabele, grafikoni, formulari, statistički podaci, dodatni tekstovi i slično.

2/4. Uloga mentora

Mentor ima vrlo značajnu ulogu u svim fazama izrade seminarskog rada. Saradnja mentora i studenta najčešće se odvija konsultacijama koje predstavljaju veoma koristan oblik pomoći i usmerenja studentu. Ovaj oblik saradnje značajno utiču na kvalitet rada.

3. Dokumentacione osnove pisanja seminarskog rada

Dokumentaciona osnova seminarskog rada doprinosi boljoj argumentaciji i objašnjenju osnovnog sadržaja. U dokumentacionu osnovu se najčešće svrstavaju citati i fusnote.

3/1. Citati

Citati se koriste za označavanje teksta koji su doslovno preuzeti od drugih autora. Oni doprinose većoj jsnoći i bogatstvu samog teksta, ali se treba čuvati „citatologije“ – preterane upotrebe citata.

Za pravilno korišćenje citata treba imati u vidu šta, zašto i kako se citira. Citiraju se (šta) veoma koncizne formulacije (definicije, kratka precizna objašnjenja i sl), delovi teksta koji se uklapaju u kontekst pisanja i delovi teksta na koji se daje kritički osvrt. Misao se citira (zašto) radi dokazivanja sopstvenih stavova, naročito kada je tekst u citatu od većeg značaja, ili češće za ilustraciju sopstvenog mišljenja. Preuzeti tekst (misao) treba navoditi (kako) odmereno i adekvatno.

Treba izbegavati citate koji su poznati i široko korišćeni, a ako je baš neophodno pozivanje na taj deo tekst, bolje je poslužiti se parafraziranje.

Pored teksta, mogu se citirati i brojke, procenti i druga pisana dokumentacija.

3/2. Fusnote

Fusnote su zabeleške ili napomene koje se pišu na dnu strane ispod kraće horizontalne linije radi rasterećenja osnovnog teksta. Zbog toga se nazivaju i podnožna napomenama. Pišu se sitnijim slovima i najčešće se označavaju brojem, malim slovima i zvezdicama. Treba voditi računa da se istim znakom obeleže fusnota u podtekstu i reči u tekstu.

S obzirom na prirodu i namenu, Fusnote mogu da budu dokumentarne (bibliografske) i eksplikativne. Dokumentarne Fusnote (primer 4) služe za navođenje izvovora iz kojih je preuzet tekst (citat, podaci i sl). Eksplikativne Fusnote (primer 5) namenjene su za dodatno objašnjenje nekog stava, zaključka i sl u tekstu. Kao dopunska informacija, može sadržati različite ideje i činjenice, kritičke osvrte, napomene, komparacije i sl

Primer 4.

Među definicijama odnosa sa javnošću čini se najprihvatljiviji sledeća: „Praksa odnosa s javnošću je umetnost i znanje kojim se, kroz uzajamno razumevanje zasnovano na istinitom i potpunom obaveštenju, postiže harmo-nija sa okolinom“¹.___________________ ¹Blek, S.: Odnosi s javnošću, CLIO, Beograd, 2002, str. 11.

Primer 5.

Kao esencijalna ljudska aktivnost komuniciranje je razmena informa-cija², Simbolički, vrednosno i teleološki organizovanih kao poruke, između dva (od kojih jedan može biti zamišljen / fiktivan), više i neograničenog broja subjekata, neposredno ili posredstvom medija, u određenom socijalno-psiho-Loška ambijentu i sa određenim efektima.____________________ ²Pojam informacije potiče od latinske reči informatie, Što znači obaveštenje, saopštenje, izveštaj, podatak o nečemu. Informare znači dati oblik, oblikovati, predočiti, što podrazumeva uputstvo, obaveštenje, saopštenje o toku radova ili nečijoj delatnosti.

Ukoliko se u fusnotama jedan izvor ponavlja, ne treba u svakom navođenju da daje sve podatke, već se najčešće daje skraćeni prikazi, kao što su: Op. cit, str. 35.; Ibid, str. 35.; Isto, str. 35. Na primeru 6 prikazano je označavanje sa oznakom Ibid …

Primer 6.

Marketing se može razmatrati i kao sistem „u okviru kojeg su razrađeni instrumenti i metode koje omogućavaju razmenu između proizvođača, odnosno prodavca, s jedne strane i kupca (potrošača ili korisnika), sa druge strane“¹. Međutim, „do razmene će doći samo u slučaju da su potrebe i kupca i prodavca zadovoljene. Pri tome primarna je potreba kupca jer je on u poziciji da svoju potencijalnu kupovnu moć pretvori u stvarni čin kupovine „²._____________________ ¹Unčanin, R. i Damnjanović, P.: Marketing i oDNOS s javnošću, VPŠ, Čačak, 2006, str. 34.²Ibid, str. 35.

Literatura koja je citirana ili parafrazirane može da se, pored fusnota, navodi i na druge načine. Na primer, koriste se uglasta i druge zagrade u kojima se navodi redni broj izvor i strana teksta na kojoj se nalazi preuzeti citat, tabela, dijagram ili parafrazirane sadržaj (primer 7). Ako se želi da ukaže na izvor koji je značajan za deo teksta rada onda se u zagradi piše samo redni broj izvora. Korišćenje ovog načina pozivanja na određene izvore podrazumeva prethodno potpuno sređenu bibliografiju (literaturu).

Primer 7.

4. JEZIK I STIL RADA

Pri pisanju seminarskog rada, pored poznavanja naučnih i stručnih sadržaja relevantnih za temu koja se obrađuje, logičkog izlaganja i argumentacije stavova, neophodno je uvažavati i osnovne zahteve jezika i stila.

4/1. Jezik

Priroda teksta podrazumeva i odgovarajući jezik. Tako, na primer, znanja iz svakodnevnog života saopštavaopisno-informativnim ili ekspresivni jezikom. Međutim, ako nekoga želimo da uverimo u nešto – koristimo propagandno-ideološki jezik. Za izražavanje naučnih znanja neophodno je da se koristi jezik činjenica i pojmova. Zato pri pisanju seminarskog rada treba imati u vidu iskustvena saznanja o prirodi i odlikama jezika koji odgovara naučnoj oblasti. Međutim, da bi on ostvario svoju saznajni funkciju reči i rečenice moraju imati smisla u teorijskom i praktičnom pogledu.

Ako je tekst napisan gramatički i pravopisno (ortografski) korektno, onda je lakše iskazati ono što se želi, a čitaocu da shvati ono što je napisano. Dakle, jezik nije samo sredstvo za saopštavanje misli već i bitna pretpostavka da misao bude jasno izložena i dovoljno obrazložena da bi bila shvaćena.

4/2. Stil

Stil je samostalni jezički izraz, tj način (forma) izražavanja misli. On je deo čoveka i godinama se gradi. U njemu veliki udeo pripada talentu, ali on traži i kontinuirani trening kroz pisanje i pismeno izražavanje.

Neosporno je, dakle, da je stil individualna karakteristika, ali i forma disciplinovana interpretacije sadržaja u pogledu logičnost, preciznosti i jasnoće. To znači da autori seminarskih radova treba da upotrebljavaju stručno-naučne termine i druge reči u pravom, a ne u prenosnom značenju, da pri pisanju obuzdavaju svoje emocije u interesu verodostojne interpretacije podataka. Tekst treba da bude logično napisan tako da svaka rečenica ima svoje mesto, kao karika u lancu i da prirodno izvire iz prethodne. U njemu treba da bude sve jasno, precizno, jednostavno i koncizno napisano. Preciznost doprinosi da se bolje shvate stručne i naučne postavke, kao i zaključci koji se izvode. Na taj način se pažnja usmerava na suštinu problema koji se u temi seminarskog ili završnog rada obrađuje.

5. TEHNIČKA OBRADA seminarskog rada

O nekim aspektima tehničke obrade seminarskih i završnih radova već je bilo reči. Međutim, da bi njihova forma, odnosno konačni izgled odgovarali zahtevima za radove ove vrste neophodno je da da još neke elemente bitne za oblikovanje teksta. To je veoma značajna aktivnost, jer dobro oblikovani tekst je pristupačniji za čitanje i pregledniji je, a čitaoci ga lakše prihvataju.

Seminarski rad pišu se na papiru formata A-4 (210Ks297 mm), sa marginama: gornja 2,5 cm, leva 3,0 (radi povezivanja rada), pri dnu stranice 2,5 cm i desna 2,5 cm. Pri tome je prored 1,5, a novi red uvučen 1,27 cm. Oblik slova (font) je Times Neu Roman, veličine u osnovnom tekstu 12pt (primer 11). Seminarski rad mora biti štampan i povezan, ali ne i ukoričen.

Naslovna strana seminarskog rada treba da bude u skladu sa prethodno izrečenim konstatacijama (prilog 1).

Obim seminarskog rada je 10-16 stranica teksta bez naslovne strane i sadržaja ili 20 do 30 hiljada slovnih mesta (računajući kao jedno slovno mesto i razmak između dve reči), uključijući i tabele, grafikone, slike i slično. Na primer, ako se želi pomoću računara utvrditi da li je obim napisanog seminarskog rada u definisanim okvirima, onda se određuje broja slovnih mesta na sledeći način: Tools> Word Count. Ukoliko u radu postoje slike, šeme, grafikoni i sl, prostor na stranici koji oni zauzimaju računa se kao da je ispunjen tekstom.

Slike, Tabele, Grafikoni i sl. mogu se dati u okviru teksta, a ako su obimniji na posebnoj stranici u prilogu. U podnožju slike piše se redni broj slike i njen naziv (primer 8). Ako je slika preuzeta od drugog autora, onda se ispod naziva slike navodi izvor iz koga je slika preuzeta ili se to navodi u fusnoti.

Primer 8

Slika 1. Marketing miks

Tabele sadrže neophodne podatke prikazane na pregledan način. Iznad tabele se daje redni broj tabele i naziv u što kraćem obliku (primer 9), a ako je tabela preuzeta iz nekog izvora onda se u podnožju tabele navode bibliografski podaci tog izvora i stranica sa koje je tabela preuzeta.

Primer 9.

Tabela 1. Struktura ispitanog uzorka prema polu

POL	f	%
MUŠKI	336	50,0
ŽENSKI	329	49,0
B.O. (bez odgovora)	7	1,0
UKUPNO	672	100

Često se u pisanju seminarskih i završnih radova koriste i grafikoni. Oni se označavaju rednim brojevima i svaki od njih ima svoj naziv (primer 10).

Primer 10.

Grafikon 1. Struktura ispitanog uzorka prema polu

Matematički izrazi se prikazuju na sredini stranice i oni imaju svoju numeraciju (primer 11).

Primer 11.

S = f (O, P)(1.1)

Ostraničavanje rada je veoma značajan postupak, jer bez toga nije moguće napisati sadržaj rada. Uobičajeno je da se numerisanje prve, naslovne strane izostavlja (ali se podrazumeva). Nakon toga, vrši se numerisanje sadržaja. Ovo numerisanje vrši se rimskim brojevima. Numerisanje ostalih stranica vrši se arapskim brojevima, hronološki od 1 pa nadalje. Numerisanje se obično vrši u donjem desnom uglu. Ukoliko se tekst rada obrađuje na računaru ove radnje se odvijaju atomatski prema unapred zadatim parametrima (> Page Numbers …> Izbor mesta oznake broja stranice.

Seminarski rad se radi najmanje u dva primerka.

LITERATURA

1. Avramović, Z. (2006): Kultura, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

2. Dikić, N. (2003): Poslovne komunikacije u hotelijerstvu, Viša hotelijerska škola, Beograd

3. Gordon, T. (1988): Kako biti uspešan nastavnik, Kreativni centar, Beograd.

4. Jokanović, V. i dr (1984): Bibliotekarski leksikon, Nolit, Beograd.

5. Lekić, Đ. (1977): Metodologija pedagoškog istraživanja i stvaralaštva, Pedagoško-tehnički fakultet, Zrenjanin.

6. Mihailović, D. (2004): Metodologija naučnih istraživanja, FON, Beograd.

7. Mihailović D. (1995): Metodologija naučnoistaživačkih projekata, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd,

8. Milosavljević, N. (1989): Osnovi naučnoistraživačkog rada, Naučna knjiga, Beograd.

9. Milovanović, M. (1979): Pisanje, uređivanje i štampanje, „Tehnička knjiga“, Beograd.

10. Pešikan, M. (1995): Pravopis srpskoga jezika, Matica srpska, Novi Sad.

11. Poper, K. (1999): U traganju za boljim svetom, Paideia, Beograd.

12. Sakan, M. (2000): Izrada stručnih i naučnih radova, SINEKS, Beograd.

13. Savić. J. (1996): Kako napisati, objaviti i vrednovati naučno delo u biomedicini, Kultura, Beograd.

14. Šamić, M. (1977): Kako nastaje naučno delo, „Svjetlost“, Sarajevo.

15. Šušnjić, Đ. (1999): Metodologija, Čigoja, Beograd.

16. Živković, D. (1978): Pravi put i stranputice u pisanju, O kompoziciji i stilu pisanih sastava, BIGZ, Beograd